Mesečne arhive: jul 2013

Novi broj Labris novina: ZAJEDNICA!

Kategorija: LezKULTura / Datum: jul 5, 2013

Labris novine 27SADRŽŽAJ:

LGBTTIQ zajednica: Izazov otvorenih mogućnosti
INTERVJU
Majda Puača: Borba je jedina opcija
Bojana Ivković: Za strah nema mesta
Jelena Ocokoljić: Zajednica, to smo mi
Marija ŠŠabanović: Zajednica, mesto za sve nas
ULIČNI AKTIVIZAM
Labrisov ulični aktivizam 2012.
SOS konsultacije za lezbejke
20 godina Centra za žženske studije
U pol’ 9 kod Šabe: Akustični aktivizam
Olga Dimitrijević: Htela sam pisati o ljubavnom odnosu dve žene
Pristojan žživot: Književnost koja ne ćuti
Publikacije

Primerak Labris novina br. 27 možete preuzeti u pdf-u OVDE ili u štampanom izdanju u prostorijama Labrisa.

Labris predstavio Izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u 2012. godini

Kategorija: Saopštenja / Datum: jul 4, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava predstavila je Godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u Srbiji u 2012. godini, u sredu, 3. jula u kancelariji Republičkog zaštitnika građana.

Foto: Labris

Foto: Labris

Na predstavljanju izveštaja govorile/i su:

  • Jovanka Todorović, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
  • Tamara Lukšić Orlandić, zamenica Zaštitnika građana
  • Nevena Petrušić, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti
  • Borjana Peruničić, Kancelarija za ljudska i manjinska prava
  • Mladen Antonijević Priljeva, Forum za etničke odnose

Jovanka Todorović istakla je da je Izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u 2012. u Srbiji duplo duži nego prethodnih godina, što govori da je u prethodnoj godini bilo mnogo dešavanja u vezi sa LGBTIQ populacijom, kako pozitivnih, tako i negativnih. Drugi deo Izveštaja posvećen je u potpunosti zakonskoj regulativi. U 2012. godini uvedene su važne dopune zakona ali i donete neke istorijske presude: uvedena je posebna tj. obavezujuća otežavajuća okolnost za izricanje kazne za dela počinjena iz mržnje i pored osnova kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, pol, rasa – uvrštena su još dva: seksualna orijentacija i rodni identitet; Doneta je prva presuda protiv političkog funkcionera za diskriminaciju LGBT osoba; Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojim je utvrđen govor mržnje prema LGBT populaciji među komentarima na Internet sajtu „Press online“.

Godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u 2012. u Srbiji možete preuzeti OVDE.

Borjana Peruničić iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava istakla je da je Izveštaj koji Labris danas predstavlja veoma značajan jer nudi realan prikaz stanja prava LGBTIQ osoba u našem društvu, značajan je i sa aspekta aktivnsoti Kancelarije jer je položaj LGBTIQ populacije jedan od njenih prioriteta. Ona je navela neodržavanje parade ponosa 2012. kao negativan primer, a kao pozitivan niz diskusija, uličnih i drugih akcija koje je Kancelarija podržala. Podsetila je da je Srbija u januaru ove godine dobila niz preporuka o slobodi javnog okupljanja, a u vezi sa ovogodišnjom paradom ponosa i tom prilikom rekla da Kancelarija za ljudska i manjinska prava daje punu podršku organizatorima parade ponosa. Kancelarija je u tu svrhu nedavno organizovala sastanak predstavnika MUP-a Srbije i organizacionog odbora ovogodišnje parade ponosa.

Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine, na sednici održanoj u četvrtak, 27. juna 2013. godine.

Glavni segmenti Strategije bave se unapređenjem položaja devet osetljivih društvenih grupa najviše izloženih diskriminaciji i diskriminatorskom postupanju, u koje spadaju: žene, deca, LGBT osobe, osobe sa invaliditetom, starije osobe, nacionalne manjine, izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe, osobe čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije i pripadnici malih verskih zajednica i verskih grupa.

Brojna istraživanja i izveštaji nezavisnih državnih organa (Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana), organizacija civilnog društva, Evropske komisije ali i medija o slučajevima diskriminacije, pokazali su da u Srbiji, u različitim oblastima, diskriminacija postoji. S tim u vezi, Kancelarija za ljudska i manjinska prava je, a u skladu sa inicijativom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i organizacija civilnog društva, pristupila procesu pripreme Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

Nakon usvajanja Strategije sledi priprema Akcionog plana za njenu primenu, koji će sadržati konkretne mere, aktivnosti, nosioce tih aktivnosti, vremenske rokove kao i indikatore.

Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije možete preuzeti OVDE.

Tamara Lukšić Orlandić govorila je o nedovoljnom zalaganju Ministarstva prosvete da se u školskim udžbenicima na adekvatan način predstavi LGBTIQ populacija. „Istraživanja koja se navode u Izveštaju pokazuju da prosvetni radnici/e ne znaju šta misle njihovi učenici/e jer da znaju ne bi reagovali sa toliko otpora na preporuku Poverenice.“ Kao pozitivan primer iz okruženja, ona je navela Hrvatsku koja je priredila programske sadržaje za predmete priroda i društvo, biologija i psihologija koji se odnose na poštovanje različitosti uključujući i seksualnu orijentaciju i zabranu diskriminacije.

U poslednje vreme Ministarstvu prosvete upućena su dva predloga. Prvi se odnosio na izmenu zakona – uvođenje seksualne orijentacije u član 44. Zakona o obrazovanju kojim se zabranjuje diskriminacija. Drugi je bio reakcija na predlog da se iz člana 4. koji govori o ciljevima obrazovanja, izbaci tačka 15. „o brizi za različitost“ i „uvažavanje različitosti“. Tamara Lukšić Orlandić zaključila je da je krajnje vreme za izmenu udžbenika koji neprilagođenim programom i sadržajem koji podržava stereotipe doprinose netoleranciji među đacima.

Nevena Petrušić takođe je istakla značaj Izveštaja, njegovu objektivnost i celovitost. Petrušić je rekla da stavovi mladih ne treba da nas čude, s obzirom da Ministarstvo pravde već dve godine ne reaguje na preporuke koje su mu upućene. Ministarsvo nije usvojilo ni pravilnike koji bi definisali šta je to diskriminatorno ponašanje u školama i kako treba postupiti u tom slučaju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da su se 2012. godine pritužbe zbog diskriminacije LGBT osoba uglavnom odnosile na govor mržnje i ponižavanje.
„Kao što je slučaj neizdavanja diplome s novim imenom osobi koja je promenila pol nakon diplomiranja. Bio je i slučaj učenika koji je morao da se ispiše iz škole zato što je trpeo šikaniranje“.

Mladen Antonijević potvrdio je da je pitanje prajda jedno od gorućih pitanja, kako za naše društvo tako i za međunarodnu zajednicu, ističući da za to postoje legitmni razlozi. „Ukoliko pogledamo stepen poštovanja građanskih i političkih prava videćemo da su na dosta solidnom nivou ali to ne važi za uživanje prava na slobodu okupljanja LGBT osoba. U kontekstu skorašnje istorije, koja nam pokazuje da je nemoguće održati prajd tri godine zaredom i da je njegovo održavanje usko povezano sa pitanjem bezbednosti i zabrane diskriminacije, nije čudno odakle toliko interesovanje skoro svih aktera.“

Iako pitanje prajda ostaje konfliktno sa druge strane postoji niz tema i pitanja koja ne nose ovo opterećenje, pre svega, to su pitanja bezbednosti, zabrane diskriminacije, socijalne zaštite, imovinsko pitanje ili pitanje jačanja Queer zajednice i kulture. Ova pitanja u najvećoj meri spadaju u domen privatnog života ali čak i ovde izostaje kontinuiran i merljiv napredak. Zato predloženi Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama koji zagovara Labris može da pokrene i reši niz pitanja koja bi nesagledivo poboljšala kvalitet života LGBT građana i građanki, ojačala principe jednakosti i zaštite prava, gde bi za rezultat dobili jače i stabilnije društvo.

Model zakona štiti od nasilja u porodici, pruža mogućnost međusobnog izdržavanja, zajedničko sticanje i raspodelu imovine, pravo nasleđivanja, poreske olakšice, prava u slučaju bolesti, kao i prava iz socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja.

Predlog Modela zakona je duboko human jer neutrališe pravni vakum u ovoj oblasti i pruža osećaj sigurnosti u ovoj sferi koji imaju ostali građani ali ne i LGBT.

Pred nama je dug i naporan put povodom procesa zagovaranja za zakon koji je od izuzetne važnosti jer priprema društveni teren i pravilno artikuliše ideju i ciljeve predloženog zakona gde potencijalno amortizuje otpor određenih društvenih grupa i sprečava proizvoljna tumačenja predloga zakona.

Inicijalno treba obezbediti što širu podršku organizacija civilnog društva ali i drugih aktera iz apsolutno svih segmenata javnog života voljnih da podrže Zakon o istopolnim registrovanim zajednicama i to pre samog iznošenja inicijative u javno-politički narativ. Na ovaj način se formira svojevrsna vidljiva opozicija u odosu na tradicionalno negativan odnos društva prema LGBT temama koja može da ohrabri i druge građane/ke da slobodno iznose svoja pozitivna iskustva i stavove o LGBT zajednici. Sa druge strane trebalo bi obezbediti političku i institucionalnu podršku, prvenstveno nadležnih resora i političkih predstvanika radi sticanja uvida u društvenu i sistemsku potrebu za donošenjem ovakvog zakona. Takođe, trebalo bi obratiti pažnju na društveno-političke okolnosti u momentu kada se planiraju intezivnije aktivnosti po pitanju zagovaranja za zakon gde se mora uzeti u obzir svaka društvena promena koja potencijalno može da stavi predlog zakona van poltičke agende.

 

Dodela godišnjih nagrada za borbu protiv diskriminacije

Kategorija: Vesti / Datum: jul 3, 2013

kpd_velika

Koalicija protiv diskriminacije u petak 05. jula 2013. godine, sa početkom u 12 časova, u Medija centru, Terazije 3, I sprat, predstaviće godišnji Izveštaj o diskriminaciji u Srbiji za 2012. godinu i dodeliti nagrade za borbu protiv diskriminacije za 2012. godinu.

Članice Koalicije protiv diskriminacije, predstaviće sedmi po redu, redovni godišnji Izveštaj o diskriminatorskoj praksi u zemlji.

O Izveštaju će govoriti:

  • dr Saša Gajin – koordinator Koalicije protiv diskriminacije i 
  • Dragan Đorđević – Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network)

Nakon predstavljanja Izveštaja biće uručene „Nagrade za borbu protiv diskriminacije“ onim pojedincima koji su po oceni članica Koalicije bitno doprineli borbi protiv diskriminacije u Srbiji tokom 2012. godine. Nagrade dobitnicima uručiće Izvestilac Evropskog Parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

I ove godine nagrada će biti dodeljena u pet kategorija, i to za:

  • Javnu vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
  • Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna udruženja)
  • Medije (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
  • Biznis sektor (preduzeća, poslovni ljudi)
  • Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce, političari/ke)

Dodeli nagrada prisustvovaće predstavnici članica Koalicije protiv diskriminacije, kao i raniji dobitnici nagrada.

Koalicija protiv diskriminacije je ustanovila „Godišnju nagradu protiv diskriminacije“ kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuje Koalicija protiv diskriminacije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2012. godine dostavili pojedinci i organizacije.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Koordinator Koalicije protiv diskriminacije
dr Saša Gajin

 

Glavni pretres nije održan zbog „neodložnog letovanja okrivljenog“

Kategorija: Saopštenja / Datum: jul 2, 2013

Beograd, 2. jul 2013.

Sudija pravi neumesne šale u vezi sa paradom ponosa i relativizuje pretnje i zastrašivanja ekstremista

Slučaj: K-86/2013

 

Današnji glavni pretres za članove organizacije „Otačastveni pokret Obraz“ (Obraz), lidera Mladena Obradovića i još 13 okrivljenih, nije održan, jer Višem sudu u Beogradu nije pristupilo troje okrivljenih.

Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

Naime Dobrica Radonjić, Živković Aleksandar i Damir Grbić, svi okrivljeni za isto krivično delo nasilničko ponašanje, član 344 KZ, (na Paradi ponosa 2010. godine) nisu se pojavili na glavnom pretresu koji je zakazan još u aprilu.

Kao razlog nedolaska Damira Grbića, advokat odbrane je naveo „neodložno letovanje na koje je njegov klijent morao da ode“.

Ovoj neozbiljnoj atmosferi i cirkusu u koje se pretvara naše sudstvo dodajemo i činjenicu da je sudija Danko Laušević pri odabiru datuma narednog pretresa, vodio računa da se datum pretresa ne poklopi sa datumom najavljene ovogodišnje parade ponosa.

Kada je neko od advokata odbrane dodao: Ne, parada je zakazana za 29. septembar (što nije tačan podatak), Sudija je rekao – dobro je!

Podsećamo da se i ranije dešavalo da se pretresi odlažu zbog letovanja advokata odbrane, ali čak i zbog crvenog i masnog slova u crkvenom kalendaru.

Apelujemo na sve nadležne institucije koje se zalažu za poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava da shvate opasnost ovakvog licitiranja oko datuma jer ova farsa, osim što narušava ugled institucije Suda, može da rezultira novim nasiljem na paradi ponosa, a sudstvo i tužilaštvo moraju da prepoznaju svoju odgovornost.

Podsećamo da je vođa Obraza, Mladen Obradović, još 20. aprila 2011. godine pred Višim sudom u Beogradu, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda tokom Parade ponosa 10. oktobra 2010. godine u Beogradu, ali je taj postupak odlukom Apelacionog suda početkom 2013. godine vraćen na ponovno suđenje.

Obradoviću i trinaestorici okrivljenih sudi se pred neizmenjenim većem.

Takođe, podsećamo da su ekstremističke organizacije ionako ohrabrene nereagovanjem države i vraćanjem postupaka na ponovno suđenje i iz tog razloga strahujemo da će ovakav blagonaklon stav sudstva predstavljati vetar u ledja nasilnicima koji prete građanima i građankama ove zemlje.

Očekujemo da se sudije ponašaju u skladu sa etičkim principima pozicije na kojoj se nalaze, da svoj rad obavljaju profesionalno, a ne da koketiraju sa namerama nasilnika koje nisu ni najmanje naivne. Ekstremisti zbog ovakve relativizacije njihovih aktivnosti, ove godine mogu da ponove nasilničko ponašanje i time ugroze živote učesnika ovogodišnje parade i pripadnika policije.

Srbija je u bliskoj prošlosti prošla kroz period u kome su institucije urušene, vlast uzurpirana a ekstremna desnica, mimo institucija presuđivala ljudima. Nažalost, posledice svi osećamo. Jedina prepreka ponavljanju istorije jesu jake insitutcije. Zakletva koju ste položili vas obavezuje da od tužilaštva i sudova napravite takvu instituciju.

Sledeći pretres je zakazan za 23. oktobar 2013.

 

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
Inicijativa mladih za ljudska prava
Žene u crnom

Povorka Ponosa u Podgorici 27. oktobra 2013

Kategorija: featured, Vesti / Datum: jul 2, 2013

Crnogorska LGBTIQ Asocijacija „Queer Montenegro“ je na današnjoj pres konferenciji koja je održana u 11:00 sati najavila Povorku Ponosa u Podgorici za 27. oktobar tekuće godine.

Foto: Crnogorska LGBTIQ Asocijacija „Kvir Montenegro“

Foto: Crnogorska LGBTIQ Asocijacija „Kvir Montenegro“

LGBTIQ osobe su već tri godine u iščekivanju organizovanja Povorke ponosa u Crnoj Gori. Tri godine zaredom ovaj protest LGBTIQ osoba je najavljivan i iz različitih razloga odlagan ili otkazivan.

Kvir Montenegro ponavlja da je došlo vreme da se stvari menjaju!

Dakle, Povorka Ponosa u Podgorici će se ove godine ipak dogoditi.

LGBTIQ osobe vremena za čekanje nemaju, a i da ima vremena, ne postoji razlog zbog kojeg se ne bismo borili za svoja prava. Država je dužna da u potpunosti obezbedi uslove za bezbedno održavanje Povorke ponosa, Uprava policije Crne Gore je javno izjavila da je spremna da zaštiti učesnike/ce, mi imamo kapacitete da organizujemo ovaj događaj, LGBTIQ zajednica to želi, te ne postoji prepreka da se Povorka Ponosa održi.

Uz sve to, Povorka Ponosa biće test koji će pokazati da li je sve ono što je Crna Gora do sada deklarativno saopštavala kao podržavajuće prema LGBTIQ zajednici i zaista spremna da primeni u praksi.

Na ovaj korak smo se odlučili i zbog potrebe da crnogorskoj javnosti pokažemo da LGBTIQ osobe nisu na bilo koji način drugačije od ostalih osoba, već iste i da svi moramo biti jednaki i imati jednaka prava.

Povorka ponosa u Podgorici će biti protest za jednakost. To neće biti Parada kakvu imamo priliku da gledamo na TV-u iz zemalja u kojima je nivo jednakosti LGBTIQ osoba na visokom nivou. Povorka Ponosa će biti događaj koji će uključiti LGBTIQ osobe, članove porodica, prijatelje, borce i borkinje za ljudska prava ali i visoke predstavnike državnih institucija sa ciljem da se zajednički pobunimo i dignemo glas protiv ugnjetavanja i guranja među četiri zida. Da zajednički zatražimo slobodu!

Ove nedjelje ćemo poslati poziv organizacijama civilnog društva, političkih partijama i institucijama koje pokažu interesovanje da se uključe u organizacioni odbor Povorke ponosa, a ovom prilikom javno pozivamo i visoke predstavnike institucija da uzmu učešće u organizaciji ovog važnog događaja za LGBTIQ zajednicu i svojim pojavljivanjem na čelu Povorke Ponosa pokažu da su zaista spremni da se bore za jednakost.

Naglašavamo da ćemo uputiti poziv svim političarima da nam se pridruže i da znamo da je njihova odgovornost da se priključe Povorci Ponosa i na taj način pokažu da nisu samo deklarativno na strani ljudskih prava. Povorka je događaj za LGBTIQ zajednicu, te njeno održavanje neće zavisiti od prisustva političara jer nam je važna pre svega LGBTIQ zajednica, a svojim prisustvom će političari imati priliku da dokažu koliko su zaista bili iskreni svo ovo vreme tako što će doći i svojim prisustvom podržati najugroženiju društvenu grupu.

O svim novim detaljima u vezi sa organizacijom Povorke Ponosa u Podgorici ćemo redovno obaveštavati javnost.

Ana Dedivanović
Danijel Kalezić

 

Pitajte lezbejku: kako znaš da se nećeš zabavljati sa muškarcem ponovo?

Kategorija: LezKULTura / Datum: jul 2, 2013

Napisala: Alison Wisneski

Kako si 100% sigurna da se nećeš vratiti muškarcima?

Kada sam se autovala, uradila sam to na čudan način. Mama me je odvela u javni restoran sa mojim rođacima. Sve je glatko išlo, i kad nam se hrana slegla, moja mama je pročistila grlo i rekla: „Alison, da li postoji nešto o čemu želiš da pričaš, nešto što želiš da nam kažeš?“ Biće da sam izgledala kao Alison iz Top modela, sezona 12, koja je tipični jelen pred farovima. Onda sam rekla nešto poput: „Paaa, kao što svi znate, viđam se sa jednom ženom već oko sedam meseci, i dobro nam ide, i nećemo prekinuti viđanje, i tako.“ Nije baš bio moj najhrabriji govor. Ali, kako sam govorila, i izbacivala svoje reči dobila sam svoj oslonac. Na kraju sam sedela uspravno i srećno žvakala moju fetućini pastu. Razumljivo, nakon čitavog govora, mojoj mami su krenule suze. Ovde sedi njena ćerka, za koju je mislila da je poznaje kao strejt devojku, koja joj govori da stvari koje je videla i o kojima je sanjala kad zatvori oči 24 godine unazad, neće ostvariti. Onda su mi postavili dva pitanja: jedno mama, drugo deda.

Foto: Philippe Leroyer

Foto: Philippe Leroyer

Deda: „Pa, Al, evo kako to zvuči. Bila si sa nekim ranije ko ti nije odgovarao, i sad si tu, i sa nekim ko radi u crkvi, ko voli da volontira, i vas dve volite iste stvari. Zar ne misliš da ćeš to moći da nađeš u muškarcu?“

Razumem da je pitao to bez zlobe, ali ipak me je zabolelo. Odgovorila sam: „Deda, da je ovo muškarac, da li bi išta rekao? Zato što je to što si opisao osoba, koju sam tražila, a ti si samo primetio da je to žena.“ Nagnuo je svoju glavu, razmislio i rekao: „Znaš šta, u pravu si. Ako si ti srećna, onda sam i ja srećan, i to je jedino važno.“

Moja mama nije sačekala, i pitala me sa druge strane stola: „I, da li to znači da nikada više nećeš biti s muškarcem?“ Pre nego što sam odgovorila, moja sestra je nadmeno spustila nož i viljušku, i pogledala mamu ozbiljno, a onda je glasno rekla: „Kakve to veze ima mama? Ona je lezbejka, možda je bi, možda ne treba ni da pitaš! Samo je ostavi na miru!“

Gledala sam kako mami idu suze malo više. Smireno sam spustila ruku na sestrinu, i rekla sam majci da ne znam šta će budućnost doneti, ali da po prvi put u vezi ne razmišljam o osobi sa kojom ću se kasnije viđati. Ona ne postoji, te tako da ta opcija ne postoji. Moja mama je otišla u toalet, a moj očuh se nagnuo ka meni i rekao mi da ne brinem, da će me oni uvek podržati, i da „ove stvari zahtevaju vreme.“

Prošlo je deset meseci od ovog incidenta. Sada sebe smatram okorelom, osvešćenom lezbejkom, ali zašto? Šta se promenilo? Za mene, shvatila sam da sam neke stvari koje očekujem u vezi dobila samo od žena, a ono što sam dobijala od muškaraca su zapravo bili znaci onoga što sam tražila kod drugova. Koristila sam svoj pol da dobijem javnu naklonost od muškaraca, jer je to neka potvrda koju moj super ego zahteva. Uvek sam bila „nečija“ devojka, i osetila sam da ako želim da zadržim ličnost, moram da koristim svoj pol. Od tad sam pogledala unazad, i shvatila da je to bilo nezdravo. To je bio deo mene koji sam ostavila na sredozapadu kad sam se preselila u Kolorado. Takođe se ne osećam tako kada se nalazim u društvu kvir identifikovanih žena. Ne treba mi ta potvrda – na primer: „sa ovom osobom idem kući“, kao što mi je to trebalo ranije. Osećam da treba da čuvam LGBTQ zajednicu, zato što je to mesto gde treba da budem.

Ne vidim sebe kako se ponovo zabavljam s muškarcima. Još uvek mislim da bih mogla da budem sa mojom devojkom do kraja života, ali ako se pokaže da se to neće desiti, ne mislim da ću potrčati u zagrljaj muškarca, tražeći utehu, kao što bi stara ja uradila. Ima nešto osnažujuće u trvđenju istine „kao lezbejka.“ To je iskustvo zbog kojeg se osećam ispunjeno – psihički, emocionalno, fizički, mentalno, seksualno… nazovi to kako hoćeš. Ja sam žena koja se viđa sa ženanam i to je ono što želim da radim.

U vezi sam sa muškarcem, ali se izjašnjavam kao kvir, kako da mu pomognem da shvati da nisam strejt?

Ah. Ovo je veoma važno. Teško je ući u vezu ako si s vremena na vreme na obe strane. Postoji dodatno pitanje poverenja koje dolazi od tvog partnera: ako se izjašnjavaš kao bi, panseksualna, ili kvir, kako da ti partner veruje da ga ne varaš sa 100% populacije? (Ovo je bilo sarkastično, drage moje).

Foto: Philippe Leroyer

Foto: Philippe Leroyer

Mislim da je najbitnije da komunicirate, koliko god se činilo da je to nepotrebno, tvoj identitet je tvoj identitet. Ne menja se na osnovu toga da li si sa muškarcem ili sa ženom. Ono što misliš da jesi je ono što osećaš da jesi, kraj priče. Kada uđeš u vezu sa nekim, ne moraš da mu pružiš ruku, kažeš kako se zoveš i onda izdeklamuješ da si panseksualna, kvir, ili da nisi bila sa ženom do tog trenutka. Pusti da se razgovor odvija prirodno. Ako ne dođe do toga nakon nekoliko dana, moraćeš da kažeš. Početi sa: „Imam nešto da ti kažem, i važno mi je da to znaš pre nego što krenemo dalje“ je dobar početak. Daje težinu tvojim rečima. Imam prijateljicu koja je bila samo sa ženama pre nego što je srela svog partnera, muškarca. Oni su toliko dugo u vezi, da je on počeo da je identifikuje kao strejt pred prijateljima. Ovo ju je uvredilo, i povredilo, jer se ona ne oseća teko. Bilo bi za svaku ženu koja se identifikuje kao lezbejka, a ima za partnera muškarca, znate o čemu pričam. Nekada ne možeš uticati na to u koga ćeš se zaljubiti. Pre nego što sam se autovala, mislila sam da je to i moja situacija: strejt, dok se ne dokaže suprotno. Srećom, dokazano je suprotno.

Na primer, da meni partnerka uporno govori da imam crnu kosu, to bi me nerviralo. Ne samo da nemam crnu kosu, već ona govori nešto kategorično o meni, smešno i netačno. Isto tako je i za seksualnost – ako nisi to, ne može ti biti nametnuto.

Ako si ušla u vezu, a za seksualnost se zna, samo niste pričali o tome, pomeni, razgovarajte. Pitaj partnera šta misli koja je tvoja seksualnost. Pitaj ga šta to znači za vas dvoje. Pitaj ga da li ga nešto od toga čini nervoznim. Što si više iskrena i otvorena o svojim osećanjima u seksualnosti, i vezi, tvoj partner će se bolje osećati. Daj mu priliku da pita šta god želi, opusti se. Učini to isto za njega, ako će se zbog toga osećati bolje.

U svakoj vezi, komunikacija je ključ. Vaša ljubav to treba da zna, iako ste u vezi, iako je ta osoba suprotnog pola, da se još uvek identifikuješ kao neko koga privlači i drugi pol, ko je otvoren, iskren, hrabar i važan. Srećno!

Zašto pored svoje žene, fantaziram o drugim ženama? Da li je to ok?

Ovo je malo komplikovanije. U istom je rangu sa: „šta smatraš seksom? Oralni? Penetracija? Penis, vagina samo? Analno?“ Teško je reći, ali ti mogu dati moje iskreno mišljenje.

Jednom sam napisala članak o Ebi Vambah. Aha. Da li si videla nju? Da li si videla njene fotografije na kojima je naga? Umrem od sreće svaki put kada je gledam kako trči po terenu. Tako se osećam povodom još nekih poznatih ličnosti: Emanuel Kriki (Sloan iz Svite, Tviter boginje, itd.), Eliša Katber (posebno kao Aleks u Srećnim Zavšecima – devojka iz kraja baca hranu na način koji ne bi trebao da te pali, ali mene ipak pali), i Rašida Džouns (posebno kada nosi flanel). Ovo su žene zbog kojih kada ih vidim na tv-u ispuštam čudne zvuke mrmljanja, a moja devojka okrene glavu, i pogleda me sva zbunjena. Šta god.

Ali kad su u pitanju stvarni ljudi, onda je to malo drugačije. To je kao kad sretneš bivšu svoje bivše u javnosti, i upoznate se. Ta osoba postaje stvarna. Počinješ da porediš. Vidiš u njima ono što na sebi ne vidiš. Može biti vrlo repetitivno, ako dozvoliš. To se može reći i za fantazije. Postoje te dve žene sa kojima radim ponekad, i oko toga se šalim sa svojom devojkom, da ću je ostaviti zbog njih dve. Ona zna da se ja šalim. Nemam nameru da ostavim devojku zbog strejt žene. Onda, postoji jedna žena koja se kreće u istim krugovima gde se krećemo moja devojka i ja. Moja devojka je zove „mentala simpatija.“ Njena pamet je privlačna, ali znam da moja devojka neće raskinuti sa mnom da bi se zabavljala sa tom drugom ženom. Ovo je sve bezopasno. Ne fantaziramo o ovim ljudima. Ali da su oni stvarni, to bi bilo drugačije.

Teško je reći kada se prelazi granica između pristojnog, nepristojnog i normalnog. Postoje neki ljudi koji ne mogu a da ne zamišljaju nekog, nešto, ili negde drugo. Fantaziranje je nešto sa čim su naučili da se nose, i to se neće promeniti. To se događa. Nije na odmet da se to kaže partnerki. Ali opet, bolje je biti iskren. Ne bi volela da maštaš o tome kako si na plaži sa gospođicom Vambah, dok te partnerka gleda u oči, pokušavajući da shvati na šta obraćaš više pažnje, a trebalo bi na nju. To može biti bolno.

Ako fantaziraš o nekoj drugoj, stvarnoj osobi, u situacijama koje nisu seks, na primer, kad se mazite na kauču dok gledate film, ili na nekom izletu, ili ne mora biti s partnerkom, onda je najpametnije da razmisliš o svemu. Ipak, ovo su sve hipotetičke situacije, zasnovane na mom životu i iskustvima, ali mislim da kada dođeš do ove situacije, treba da razmisliš šta se događa. Da li si srećna? Da li Šta treba da se promeni?

Ali, ako se ne nalaziš u ovoj situaciji, i samo uživaš sa Ebi Vambah na plaži, i tvoja partnerka vam se možda pridruži… slušaj, moram da idem. Mnogo sreće.

Izvor: Thought catalog
Prevod: Iva Smišek

Hoćeš da se registruješ za mene? – Čitajte novi broj Optimista!

Kategorija: LezKULTura / Datum: jul 1, 2013

Hoćeš da se registruješ za mene?

Piše: Dragoslava Barzut

Srbija još uvek nije stupila u javnu raspravu o registrovanim istopolnim zajednicama, dok je javnost uveliko obaveštena o tome da „gejevi dobijaju ista prava kao i ostali“. Svaka sličnost sa „gej brakom“ je namerna. Tvrdnje pojedinih medija da u svetu jača otpor prema istopolnim brakovima su fantastično neistinite, za njih je Rusija paradigma čitave Evrope, a ponekad i ostatka sveta. One su, zapravo, posledica spina od strane medija u vlasništvu političkih stranaka koje na sve načine gledaju da osujete i spreče svaki vid inicijative u pogledu njegovog ostvarivanja, jer smatraju da će se zbog zakona o istopolnim registrovanim zajednicama na Srbiju sručiti kuga i kolera i da će je to, ovako smanjenu i oslabljenu, konačno i trajno dotući. Pomenuti poslanici/e biće najveća prepreka, ali i izazov, kada se bude odlučivalo o usvajanju ovog važnog tehničkog zakona.

Optimist maj-junPoslanici/e (13 poslanika i 8 poslanica DSS-a) i uvaženi čitalački publikum listova kao što su „Večernje novosti“, odbijaju da se upoznaju sa realnim potrebama i problemima LGBT populacije. Pored nipodaštavanja LGBT manjina u Srbiji, oni propagiraju kršenje Evropske Konvencije o ljudskim pravima, a da podsetim, Srbija je kao članica Saveta Evrope, vezana praksom Evropskog suda za ljudska prava. Naši poslanici/e nisu upoznati ni upućeni u stvarno stanje na terenu u mnogim oblastima, LGBT prava tu nisu nikakav izuzetak. Labris je prošle godine u saradnji sa Ipsos Strateškim marketingom sproveo istraživanje koje je pokazalo da 63 odsto populacije u Srbiji podržava pravo na socijalno osiguranje istopolnih partnera/ki, 60 odsto podržava pravo na nasleđivanje imovine, 53 odsto pravo na penziju, a 45 odsto populacije u Srbiji odobrava registrovanu istopolnu zajednicu.

Zbog medijske prašine senzacionalističkog problematizovanja Zakona o istopolnim registrovanim zajednicama, teško se uočavaju problemi sa kojima se zbog nesenzibilne zakonske prakse suočavaju gejevi i lezbejke u Srbiji, a ti su problemi ključni razlog zbog kojeg je „Labris“ ponudio ovaj Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava pošto njihov odnos nije pravno prepoznat. Što ono reče @Glambert Lady na tviteru istopolna i strejt zajednica su kao kupaći i grudnjak. Ista stvar, ali je samo jedno prihvaljivo u javnosti. Iste takve zajednice života između dva lica različitog pola su uređene, a kada se radi o licima istog pola ne postoje nikakve odredbe koje bi njihov odnos regulisale.

Boriti se protiv zakonske diskriminacije je važna stvar, pošto time osnažujemo demokratičnost i pravo na različitost. Registrovano partnerstvo bi moglo da pruži gejevima i lezbejkama zdravsteno osiguranje, poreske olakšice, imigraciona prava, pravo na bolničke posete, pravo da se odlučuje o sahrani preminulog/e partnera/ke i regulisanje penzije posle smrti partnera/ke uz saradnju socijalnih službi i razumevanje lokalne zajednice. Takođe, usvajanje ovog zakona doprinosi većoj društveno-administrativnoj vidljivosti istopolno orijentisanih osoba ali i vidljivosti na svim drugim novoima, počevši od matičara koji nas registruje, opštine, škole, doma zdravlja u kojem se lečimo, radnog mesta na kojem pola života odćutimo svoh partnera ili partnerku itd.

Izgradnja nekog novog, pristojnijeg i humanijeg društva u kojem bismo mogli/e da budemo slobodni/e može da započne organizovanim i sistemskim menjanjem. „Ta registracija“ treba da nas podseti da još uvek postoje stvari za koje se trebamo boriti. „Ta registracija“ promeniće za nijansicu predrasude ljudi sa kojima delimo zgradu, mesto za parking, red ispred kase ili sto u restoranu. „Ta registracija“ nikome neće spasiti vezu/život/porodicu, ali isto tako „ta registracija“ nikome neće ni uništiti vezu/život/porodicu.

Novi junski broj Optimista!

Od prošle nedelje možete čitati novi broj Optimista, vodiča kroz gej Srbiju. Evo linka za online čitanje. Junski broj donosi intervju sa Bobanom Stojanovićem, predstavlja prvu gej pop ikonu Vladiku Kačavendu, bavi se interakcijom feminizma i umetnosti, kao i aktuelnim temama u Srbiji: Modelu zakona o istopolnim registrovanim zajednicama, prvom LGBT centru u Beogradu itd.

Foto: GayEcho

Foto: GayEcho

Boban Stojanović: Najteže je da se bude prihvaćen među svojima
Jelena Karleuša sa Srbijom na leđima
Vladika Kačavenda: Prva gej pop ikona
Andrej Pejić u susretu sa otadžbinom
Beograd dobio svoj prvi LGBT centar
Nenad Borovčanin: Srbija protiv govora mržnje
Pravno regulisanje četiri zida
Loša situacija u Makedoniji za LGBT populaciju
Feminizam i umetnost – od Sijetla do Beograda
Vidim ti svećnjak na kraju puta
Liberači: Guru šljokica i kralj kiča
IDAHO Beograd
Kako znate da srcu nešto nedostaje?
Leonardo da Vinči: Komplikovan i savršen
Dan Svete Merlinke
Prvi gej poljubac u Archieu