Mesečne arhive: jun 2013

Predstavljanje godišnjeg izveštaja Labrisa za 2012. godinu

Kategorija: Vesti / Datum: jun 28, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava predstaviće Godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u Srbiji u 2012. godini, u sredu, 3. jula u 12 h u kancelariji Republičkog zaštitnika građana, (velika sala) Deligradska 16, Beograd.

Foto: ombudsman.rs

Foto: ombudsman.rs

Ovo je osmi po redu godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u Srbiji koji izdaje Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava iz Beograda.

Pored najznačajnijih događaja na globalnom planu koji se odnose na pravni položaj ali i svakodnevni život LGBT osoba u Srbiji, izveštaj sadrži i kratke informacije o aktivnostima koje je organizacija Labris sprovodila tokom 2012. godine.

Na panelu će govoriti:

Tamara Lukšić-Orlandić, Zaštitnik građana Republike Srbije
Nevena Petrušić, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
Borjana Peruničić, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije
Mladen Antonijević Priljeva, Forum za etničke odnose
Jovanka Todorović, Labris

Teme: Rad institucija na promociji ljudskih prava i Zakon o registrovanim istopolnim zajednicama.

Najznačajniji događaji koji su obeležili 2012. godinu:

  • Odlukom MUP-a, parada ponosa zabranjena po treći put;
  • Uvedena posebna tj. obavezujuća otežavajuća okolnost za izricanje kazne za dela počinjena iz mržnje i pored osnova kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, pol, rasa – uvrštena su još dva: seksualna orijentacija i rodni identitet
  • Vođa pokreta „Obraz“, Mladen Obradović osuđen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskriminacije i upućivanja pretnji LGBT osobama pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine;
  • Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu kojom je vođa pokreta „Obraz“, Mladen Obradović osuđen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskriminacije i vratio predmet Prvom osnovnom sudu na ponovljeno suđenje;
  • Ustavni sud Srbije zabranio delovanje pokreta „Otačastveni pokret Obraz“ („Obraz“);
  • Odbijen predlog Republičkog javnog tužilaštva da se zabrani rad „Srpskog narodnog pokreta 1389“ iz Beograda i „SNP Naši“ iz Aranđelovca; 
  • Organizacija „SNP Naši“ objavljuje „Crni spisak nevladinih organizacija“, crnu listu medija i predstavlja predlog Zakona o zabrani gej prajd propagande na teritoriji Srbije; 
  • Odlukom gradske uprave u Kragujevcu zabranjena akcija „Demonstracija LGBT lutaka“
  • Održano više javnih skupova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu; 
  • Organizacije civilnog društva, među kojima je nekoliko LGBT organizacija, učestvovale na Sajmu OCD u Beogradu i na „Egzit“ festivalu u Novom Sadu gde je po drugi put bio postavljen i stejdž „Laud end kvir“ ;
  • Održan treći prajd vik (Pride week) koji je, tokom trajanja, uključio i sajam LGBT organizacija 
  • Doneta prva presuda protiv političkog funkcionera za govor mržnje prema LGBT populaciji; 
  • Ukinuta presuda protiv Dragana Markovića Palme za tešku diskriminaciju LGBT osoba i postupak vraćen na početak;
  • Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojim je utvrđen govor mržnje prema LGBT populaciji među komentarima na Internet sajtu „Press online“;
  • Doneta prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je S.V. dobio kaznu od tri meseca zatvora, uslovno na dve godine, zbog pretnji LGBT populaciji na Fejsbuku uoči zabranjene Parade ponosa 2011. godine;
  • Koalicija protiv diskriminacije predstavila tri modela zakona: Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda, Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama; 
  • Održan četvrti po redu Internacionalni festival kvir filma, Merlinka, na kome su prikazana 42 kratkometražna filma;
  • Magazin „Optimist“ vodič kroz gej Srbiju izlazio čitave godine; 
  • Premijerno je izvedena predstava „Izopačeni“, reditelja Andreja Nosova; 
  • Održane 14. po redu Evropske igre u Budimpešti (Euro Gay Games) na kojima je prvi put učestvovao jedan ženski sportski tim iz Srbije;
  • Kancelarija za ljudska i manjinska prava u okviru projekta Kalendar ljudskih prava simbolično posvetila mesec jun – LGBT osobama i odobrila projekte LGBT organizacijama; 
  • Prvi put država Srbija uključena u projekat (Saveta Evope) koji ima za cilj borbu protiv diskriminacije LGBT osoba – pod nazivom „Borba protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“; 
  • Započet proces izrade nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije; 
  • Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu zajedno sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti uz podršku Ministarstva omladine i sporta organizovala je prvi nacionalni trening u okviru projekta „Žive biblioteke“;
  • Akcija „Roze listići“ i „Bitno je“ pokrenuta nakon raspisivanja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora sa ciljem skretanja pažnje na važnost LGBT pitanja u okviru programskih politika;
  • Feministička aktivistkinja, Lepa Mlađenović dobija nagradu „Ana Klajn“ nemačke fondacije „Hajnrih Bel“;
  • Saradnica Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine, Dragana Todorović, dobila nagradu za borbu protiv diskriminacije u kategoriji „Javna vlast“, koju dodeljuje Koalicija protiv diskriminacije, a za posebno zalaganje za borbu protiv diskriminacije i promovisanju rodne ravnopravnosti i ljudskih prava LGBT-osoba u Vojvodini;
  • Ustavni sud Srbije usvojio je ustavnu žalbu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da u matičnoj knjizi promeni ime i naložio promenu u roku od 30 dana;
  • Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu odbacio zahtev M. Đ. da se zbog promene imena, nakon promene pola iz muškog u ženski, koja je nastupila posle sticanja diplome, izvrši „ispravka“ diplome i izda nova diploma u kojoj će biti navedeno njeno novo ime; Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela mišljenje i preporuku da Pravni fakultet preduzme sve potrebne mere koje će omogućiti da se M. Đ. i drugim osobama koje su posle sticanja diplome primenile ime zbog promene pola, na njihov zahtev izdaju nove diplome i druge javne isprave čije je izdavanje u nadležnosti fakulteta;
  • Stupanjem na snagu Zakona o izmenama zakona o zdravstvenom osiguranju, (član 45/4) RFZO pokriva troškove pripreme i same operacije promene pola;
  • Dugogodišnji aktivista organizacije Gejten LGBT, Milan Đurić izabran za člana Saveta za rodnu ravnopravnost u okviru kancelarije Republičkog zaštitnika građana sa posebnim fokusom na prava rodnih manjina (trans, interseks osoba); 
  • Održana humanitarna akcija „Svi za Aleka“ kako bi se prikupio novac neophodan za njegovu operaciju; 
  • Preminula Štefi Markunova-Ivljev, jedna od osnivačica Labrisa, pesnikinja i aktivistkinja Žena u Crnom i SOS centra Beograd; 
  • Otvoren SOS telefon za konsultacije za lezbejke;
  • Kvir studije upisale drugu generaciju od preko 90 studenata i studentkinja, održano 30 predavanja između ostalog i iz oblasti nastanka i razvoja kvir teorije, kvir i umetnost, prava kvir osoba, kvir i politike
  • Stručna saradnica Labrisa, profesorka Zorica Mršević objavila brojne naučne radove iz oblasti LGBT prava: Mršević Z., (2011), Kriminalci ili žrtve kriminalaca – transseksualne osobe; Mršević Z., (2011), Promena pola iz medicinskih razloga, 271 – 283; Mršević Z., (2012), Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist transseksualnih osoba, Strani pravni život, vol 54, 2: 332-348; Mršević Z., (2012), Pravni i politički aspekti transseksualnosti Zbornik predavanja Pravo i politika, vol V, 1:64-81, Mršević Z., (2012), Street Graffiti – Between Amnesty of Our Children and Moral Panicking Bezbednost, vol. 54, 2:7-22; Mršević Z., (2012), Borba protiv grafita mržnje kao deo feminističke eko agende, 223 – 246,Ed. Drezgić, R. Ekofeminizam, nova politička odgovornost, Mršević Z., (2012), Feminist activities and responsibilities regarding hate speech and crime, 82; Mršević Z., (2012), Grafiti kao maloletnički govor mržnje, 51-52.

Obeležen Dan ponosa: LGBT zajednica za obrazovanje bez predrasuda!

Kategorija: Vesti / Datum: jun 27, 2013

Povodom 27. juna Međunarodnog dana ponosa, inicijativa nekoliko LGBT grupa na platou kod Filozofskog fakulteta organizovala je fleš mob pod nazivom „Pokaži ponos, TESTiraj savest“.

Ovom akcijom LGBT organizacije žele da pruže podršku reformama u obrazovanju, pre svega aktuelnoj inicijativi za smenu ministra obrazovanja Žarka Obradovića.

Dan ponosa se obeležava u znak sećanja na pobunu LGBT zajednice protiv sistema koji se represivno odnosio prema LGBT osobama i upravo zato ovom akcijom želimo da zadržimo kritički odnos prema institucijama našeg društva. Iako se danas LGBT zajednica u Srbiji izborila za određena prava, smatramo da je za kreiranje otvorenog društva u kome je svaka osoba prihvaćena bez, obzira na razlike – obrazovanje jedan od ključnih faktora.

Kao i sve druge marginalizovane grupe i LGBT osobe pohađaju škole i fakultete, i na njima želimo da se osećamo sigurno, prihvaćemo, da iskazujemo sve svoje kapacitete i talente. Međutim, obrazovni sistem koji je ogrezao u mitu, korupciji, bahatosti i nepotizmu, negativno se odražava na sve nas, pre svega kao na građanke i građane Srbije koji žele da doprinesu razvoju društva.

Pored toga, poslednje analize udžbenika ukazuju na visoki stepen homofobičnog sadržaja, a istopolna orijentacija se i dalje izjednačava sa bolešću, pedofilijom i zoofilijom. Takođe, nekoliko istraživanja među srednjoškolcima su pokazala da je stepen homofobije, mizoginije i rasizma veoma visok. Najveću odgovornost za ovako stanje snosi upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Institucije obrazovanja moraju da budu rasadnik tolerancije, a ne fabrike predrasuda i netrpeljivosti.

Foto: Adam Puškar

Foto: Adam Puškar

Na današnji dan pre 44 godine počela je Stounvolska revolucija koja se često navodi kao prvi slučaj u američkoj istoriji kada su se gejevi, lezbejke, biseksualne i transrodne osobe suprotstavile progonu LGBT osoba od strane vlade. Ona se, takođe, često uzima i kao početak savremenog LGBT pokreta u SAD i u svetu.

U Srbiji je međunarodni Dan ponosa prvi put obeležen 2010. godine razvijanjem zastave duginih boja sa zgrade Zaštitnika građana. Sledeće, 2011, godine platna duginih boja razvijeno je sa zgrade Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu koje je bilo simbol borbe za prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih, odnosno transeksualnih osoba (LGBT).

Kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti na današnji međunarodni Dan ponosa, saopštila da je ovo prilika da se zapitamo zašto se LGBT populacija u Srbiji suočava sa stalnom diskriminacijom i zašto je jedina grupa koja ne može da ostvari jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na okupljanje.

Američki Vrhovni sud ozakonio istopolne brakove

Kategorija: featured, Vesti / Datum: jun 27, 2013

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država juče je poništio zakon o braku kao zajednici muškarca i žene. Taj zakon iz 1976. godine je „neustavan jer uskraćuje lične slobode zaštićene Petim amandmanom (na Ustav SAD)“, odlučio je Vrhovni sud, a to je i stav administracije predsednika Baraka Obame.

Foto: independent.co.uk via creative commons

Foto: independent.co.uk via creative commons

Ta sudska odluka omogućava da homoseksualni parovi, čiji brak dopušta 12 od ukupno 50 država SAD, kao i oblast u kojoj je glavni grad Vašington, imaju iste savezne beneficije kao i venčani heteroseksualni parovi, prenela je Beta. To su prava iz oblasti poreske politike i zaštite zdravlja, i penziona prava.

Petoro sudija Vrhovnog suda glasalo je za poništenje odluke, a četiri protiv, preneo je Bi-Bi-Si. Rezultati anketa javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca podržava gej brakove. Svetski mediji jučerašnju presudu tumače kao istorijsku. Uoči jučerašnjeg odlučivanja, brojni građani su se okupili pred zgradom Vrhovnog suda nadajući se da će pronaći mesto u sudnici. Postupak za ocenu ustavnosti zakona o braku kao zajednici muškarca i žene pokrenula je Edit Vindzor (83) iz Njujorka, koja je morala da plati porez od 363.000 dolara kada je od svoje žene nasledila nepokretnost. Da je bila udata za muškarca, porez ne bi morala da plati.

Zakon iz 1976. uneo je nejednakost u čitav pravni sistem Sjedinjenih Država, napisao je u jučerašnjoj presudi sudija Entoni Kenedi.

Istorijska odluka za LGBT populaciju

Federalni slučaj ticao se DOMA akta, koji ograničava definiciju braka kao vezu isključivo između muškarca i žene za svrhe dobijanja federalnih povlastica kao što su poreski odbici za venčane parove suprotnog pola. Ove povlastice, međutim, nisu dostupne legalno venčanim parovima istog pola po zakonima određenih država pošto su ti zakoni u suprotnosti sa federalnim aktom.

Foto: Theserpentny via creative commons

Foto: Theserpentny via creative commons

Ovaj akt pokušava da uskrati zaštitu i tretira osobe istog pola koje žive u braku kao manje vredne od drugih. Ovaj federalni akt je u suprotnosti sa petim amandmanom, stoji u saopštenju suda.

Predsednik Bil Klinton pretvorio je ovaj akt u zakon 1996. godine nakon što je prošao kongres sa svega 81 glasom protiv i 535 glasova za njegovo donošenje.

Klinton je, međutim, nedavno izjavio da se od tada puno toga promenilo i pozvao je na njegovo odbacivanje.

Edi Vindsor je tužila federalnu vladu nakon što joj je odbijen povraćaj novca koji je plaćala u okviru poreza na zemljište nakon smrti njene partnerke Tee Spajer 2009. godine iako je njen brak bio priznat od države Njujork – ali nije bio priznat od strane federalnih vlasti.

Ona je tužila federalne vlasti i tražila povraćaj poreza u iznosu od 363.000 dolara.

U SAD 12 država i Distrikt Kolumbija priznaju istopolne brakove, ali oko 30 njih priznaje brak samo kao zakonsku zajednicu muškarca i žene.

Američki predsednik Barak Obama pozdravio je današnju odluku Vrhovnog suda SAD kojom je poništen zakon o braku gde se o toj instituciji govori kao o zajednici muškarca i žene, za koji je rekao da je bio „diskriminacija zaštićena zakonom“.

On je tretirao zaljubljene, predane gej parove i lezbejke kao odvojenu i nižu klasu ljudi, naveo je Obama u saopštenju, dodajući: Vrhovni sud je ispravio pogrešno i naša žemlje će sada biti bolja.

Ispred zgrade Vrhovnog suda okupile su se pristalice istopolnih brakova, koji su pozdravili odluku uzvikujući „Hvala vam!“ Obama je danas telefonom čestitao advokatima koji su pokrenuli proces pred Vrhovnim sudom.

Obama je rekao da je izneo uputstva ministru pravde Eriku Holderu da sarađuje s drugima u vladi kako bi se obezbedilo da federalni zakoni odražavaju odluku suda.

Predsednik SAD rekao je da se današnjom odlukom Vrhovnog suda ništa ne menja u tome kako verske institucije definišu brak.

Odlukom Vrhovnog suda omogućeno je da homseksualni parovi, čiji brak dopušta 12 od ukupno 50 država SAD, kao i oblast grada Vašington, imaju iste beneficije na federalnom nivou kao i venčani heteroseksualni parovi. To su prava iz oblasti poreza, zdravstvene zaštite i penzija.

Agencija AP ocenjuje da je danas odlukama Vrhovnog suda izvojevana „značajna, ali i nepotpuna pobeda za prava homoseksualaca“.

Presuda Vrhovnog suda ne znači da će sada gej brakovi biti dopušteni u svim saveznim državama. Ta odluka, navodi AP, dogodila se na zamahu pokreta za prava homoseksualaca u SAD – došlo je do promene u javnom mnenju, 12 država dozvoljava gej brakove, koje podržava i predsednik Obama.

Vrhovni sud SAD danas je zapravo doneo dve odluke, pri čemu je u obe pet sudija glasalo „za“ dok je četiri bilo protiv.

U jednoj odluci sud je poništio odredbe federalog Zakona o odbrani braka koje su sprečavale venčane gej brakove da imaju beneficije, povezane s porezom, zdravljem i penzijiama, a koje su uglavnom dostupne heteroseksualnim brakovima.

Drugi slučaj je bila tehnička pravna presuda koja se ne bavi samim istopolnim brakovima. Sudsko veće je ostavilo na snazi odluku nižeg suda kojom se obara kalifornijska zabrana gej brakova. Vrhovni sud je ustanovio da zastupnici zabrane nisu imali pravo da se žale na odluku.

(Danas/B92)

 

Pitajte lezbejku: Kako se autovati, a ne osećati se nesigurno?

Kategorija: LezKULTura / Datum: jun 25, 2013

Napisala: Alison Wisneski

Odricanje od svih prava: Ovo je članak napisan isključivo u svrhe zabavnog karaktera. Mišljenja i stavove iznosi samo autorka, i niko drugi. Autorka teksta nije stručna, niti govori u ime čitave LGBTQ zajednice. Ukoliko imate ozbiljnih pitanja, u vezi sa uključivanjem, ali ne i ograničavanjem na rodnu heteronormativnost, seksualnost uopšte, ili načinima na koje možete pomoći LGBTQ zajednici, molimo vas, obratite se osobama koje su stručne da daju odgovore na ta pitanja. Ako imate priču, ili drugačije iskustvo, slobodno podelite to sa nama u komentarima ispod teksta. Hvala.

Zašto je otvorena/poligamna veza postala moderna u lezbejskom svetu? Da li smanjujem svoje šanse da budem sa nekim, ako na svom profilu objavim da sam serijski monogamni tip devojke?

Da počnem od toga što ću reći da moraš biti uvek izričito jasna u onome što želiš. Budi iskrena prema sebi. Ako se plašiš da ćeš biti osuđivana zbog toga što nisi u slobodnoj vezi, onda se zapitaj da li se družiš sa pravim ljudima. Niko te ne sme osuđivati zbog tvojih ličnih emotivnih izbora. To je tvoj um, tvoje telo, i tvoje emocije. Stoj iza svojih reči, sestro! Sama si svoja gazdarica!

Foto: Wikimedia

Foto: Wikimedia

Sada kada je to izgovoreno, moram se složiti sa tobom. Slobodne veze su postale norma među ljudima koji me okružuju, kao što sam navela u svojoj poslednjoj kolumni, to nije nešto čime sam ja lično nezadovoljna – nemam vremena i ne sviđa mi se ta ideja, jer sam generalno ljubomorna osoba (ja sam rak, a u podznaku lav) i da ne zvučim detinjasto, ali – ne volim da delim. Razgovarala sam više puta o ovome sa svojom gospođom, i ona isto tako misli. Držaćemo se jedna druge, i ako jedna od nas zaista ima potrebu da jebe nekog drugog, verovatno postoji nešto dublje u nama, što se mora rešiti.
Ako ti je zaista neprijatna ideja slobodne/poligamne veze, a osoba sa kojom si ima isti problem sa monogamijom, ne plaši se da produbiš razmišljanje o tome, umesto da odustaneš istog momenta. Morate se obe pomučiti, ako želite da imate vezu koja vam obema odgovara. Ali, ako u bilo kom trenutku osetiš da previše dopuštaš, na primer, partnerka želi da ima seks sa drugim ljudima, i tebi je to ok, ali ti sama ne želiš da činiš to, zbog toga što te jedino ona privlači, zastani na trenutak, i zapitaj se, da li je to ono što želiš? I reci joj isto tako – nemoj pričati o monogamiji, ako ćeš je naterati da se oseća bespomoćno i zarobljeno. Bolje bi bilo za nju da pokuša da razgovara sa tobom o tome zašto želi otvorenu vezu, nego da ti dopušta da se igra po tvojim pravilima, samo da bi mogla da spava sa drugim devojkama, zar ne?

Očigledno, mnogo toga se može navesti kao primer ovde, ali mislim da to zavisi od osobe do osobe. Svi smo mi individualni, i tražimo nešto posebno, iako ne znamo da definišemo to tačno. I to neće naći odjednom, i biti savršeno. Ne plaši se razgovora, i onoga što će ta osoba reći, ako se ne slažete. To je u redu. Zabavno je truditi se, zar ne?

Što se tiče toga da si ,,serijski monogamna“ čak i posle članka drage Mile, moram reći da sam i ja. Čak mi se ni ne sviđa naziv. Saznala sam skoro nešto o sebi. Ja sam čudno saosećajna osoba. Moje saosećanje daleko prevazilazi svetski prosek, sudeći po trima testovima koje sam polagala na postiplomskim studijama. Tuđe priče lično shvatam, kao da su se meni desile. Shvatila sam da mešam osećanja dubokog emocijalnog relativiteta sa dubokom duhovnom, seksualnom i emotivnom vezom. Na primer, dobra sam u razmišljanju da je jedno isto što i drugo i obrnuto. Ali, od kada sam saznala ovo o sebi, u mogućnosti sam da razlikujem osećanja o tome kako se ja osećam povodom nekog, tako što ću se iskreno zapitati da li želim da im rastrgnem odeću? Zato što bi moja osećajna strana odgovorila da želim da ih nežno držim u zagrljaju i vodim ljubav s njima, i da ih posle iskreno pitam kako se osećaju, ali to je potpuno drugačije osećanje od one ogorčene potrebe i iskušenja da pocepam devojci odeću i odradim posao. Tako znam da postoji razlika. Možda je i tebi tako, možda imaš iste nedoumice, a možda si devojka koja voli da svija gnezno sa drugim devojkama. U svakom slučaju, poslušaćeš sebe. A opet, nema potrebe da objašnjavaš zašto se osećaš tako kako se osećaš, ili zašto si takva kakva jesi. Razumem to, i razumem tebe, sestro.

Identifikujem se kao kvir osoba, i sve moje veze nakon autovanja su bile sa ženama, ali se još uvek borim sa ljudima koji me pitaju da li ću ponovo biti sa muškarcem. Iskreno, nemam odgovor za njih, mogla bih se jednog dana zaljubiti u muškarca. Kako da objasnim to a da ne zvučim zatvoreno i posramljeno?

Žao mi je što ćujem da se boriš sa tim. Vrlo je frustriraće biti autovna, i ipak odgovarati na pitanja o tvojoj seksualnosti. I, još gore je kada te ljudi ne shvataju nakon što si objasnila. Znam, prošla sam kroz to, veruj mi.

Odgovorila sam na ovo ranije. 99% sam sigurna da neću ponovo biti sa muškarcem, ali postoji taj jedan procenat šanse da će moje srce želeti nešto što mozak ne želi.

Foto: Thetangential via creative commons

Foto: Thetangential via creative commons

Kada sam započinjala prvu vezu sa ženom, još uvek sam bila sa muškarcem. Bila sam sa muškarcem kojeg sam duboko volela, na oba saosećajna načina koja sam navela ranije u tekstu. Bilo mi je teško da se nosim s tim, zato što sam doazila do toga da imam neodoljiva osećanja da saznam kakvog su ukusa ženske usne kada nisam pijana, ali mi je takođe duboko bilo stalno do tog muškarca. On je bio prvi i jedini muškarac koji je osetio moju seksualnost kao što sada sve žene osećaju. Prekinuli smo vezu zato što sam se ja zaljubljivala u ženu za kojom sam žudela toliko dugo, a i on je bio kilometrima daleko, i još uvek u školi. Naši životi su bili različiti. Još uvek ga mogu nazvati prijateljem. Naša ljubav nije nestala, niti se prekinula, samo je prešla u zdrav i neophodan kraj.

Zbog ovog se zapitam: šta ako se moja devojka i ja raziđemo, i ja sretnem muškarca zbog kojeg ću se osetiti ako sa ovim prvim? Moram reći da sumnjam da će se to dogoditi, ali nije ni nemoguće. Mnogo čudnije stvari su se desile. I ne želim to da podcenjujem. Ne stidim se svoje prošlosti, i očigledno nisam zatvorena. Mislim da ne treba da se osećaš ni na koji od ovih načina. Ako želiš jasan odgovor da daš ljudima, reci im da se identifikuješ kao kvir osoba, i da to znači da pratiš svoje srce. Trenutno tvoje srce je vezano za žene. Kako da ne bude? Žene su divne. Ali to ne znači da smatraš muškarce odbojnim, kao što stereotipni ljudi misle da rade žene koje se viđaju sa ženama. Uživaj u sadašnjosti, hvala lepo.

Oduvek sam znala da sam lezbejka, ali sam još uvek nesigurna povodom autovanja. Sada sam u kasnim dvadesetim, i mislim da će ljudi biti šokirani ili besni što to nisam priznala ranije i sebi i njima. Kako da se autujem, a da se ne osećam nesigurno?

Hvala ti što si postavila ovo pitanje. Uvek se setim kako su neverovatna ova pitanja i kako ste sve hrabre što ih postavljate.
Mislim da je uspeh da nađeš prostor koji ti je potreban kako bi to učinila. Ako si u strahu za svoj opstanak ili dobrobit, pronađi pomoć u svom lokalnom LGBTQ centru. Ako se plašiš da će ljudi reagovati tako da će se iznervirati, potraži tamo pomoć.
Ako si sigurna u to, zapitaj sebe koliko ti je bitno da se autuješ. Ako ljudi reaguju na sledeći način: ,,Dakle, ______, nisi naišla na pravog muškarca,“ možeš odgovoriti sa dobro poznatim prevrtanjem očiju: ,, Ne baba Milena, ne još, “ ili možeš reći: ,,Zapravo, tražim ženu koja će da popuni njegovo mesto. Mislim da je sasvim u redu da se autuješ na način koji tebi najviše odgovara, i ako s neba pa u rebra ,,ja sam lezbejka“ nije tvoj stil, onda nemoj.

Takođe, ne osećaj stid. Vremenom si odgovorila sama sebi na neka pitanja, na primer ako su bila u emotivnoj vezi sa muškarcem, ili u tajnoj vezi sa ženom, ili ako si bila singl, pa si istraživala sama, to ne znači da si se krila u ormaru, već da si planirala kako sve to da obaviš. Budi slobodna da napraviš taj korak kako god tebi odgovara. Ti si ono što jesi, i to verovatno divna osoba. Kada se autuješ, i dobiješ ne tako začuđene reakcije, onda možeš da kreneš dalje, i da pričaš o stvarima koje te ne čine tako neprijatno, na primer, o vremenu, o novoj epizodi serije Muškarci sa Menhetna. Možemo li sad da pričamo o novoj epizodi serije?

Želim ti mnogo sreće. Mislim da ćeš biti skroz u redu. Ne brini o tome koliko dugo znaš, već se fokusiraj na ono što si sad.

 

Izvor: Thought catalog
Prevod: Iva Smišek

 

Evropska unija usvojila obavezujuće smernice za zaštitu LGBTI prava

Kategorija: Vesti / Datum: jun 25, 2013

Veće ministara Evropske unije juče je usvojilo nove smernice koje EU diplomate širom sveta obavezuju na zaštitu ljudskih prava LGBTI osoba.

Foto: Commons wikimedia

Foto: Commons wikimedia

Isto telo je 2010. usvojilo neobavezujuće smernice za promovisanje LGBT prava, a danas, tri godine kasnije, taj dokument je proširen i postao je obavezujući.

Diplomatski napori EU tako će biti fokusirani na četiri prioriteta:

  • ukidanje diskriminatornih zakona i propisa, uključujući i smrtnu kaznu
  • promovisanje jednakosti i ukidanje diskriminacije na radnim mjestima te u obrazovnim i zdravstvenim sistemima
  • borbu protiv državnog ili individualnog nasilja nad LGBTI osobama
  • podršku i zaštitu organizacija i pojedinaca koji se bave zaštitom ljudskih prava.

Ulrike Lunaček, dopredsednica LGBT intergrupe pri Evropskom parlamentu i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, pozdravila je usvajanje novih smernica: „Činjenica da se 27 ministara složilo sa sadržajem ovog dokumenta odlična je vest. Naročito sam zadovoljna što se u dokumentu posebna pažnja posvetila zaštiti transrodnih i interseksualnih osoba, kao i lezbejki i biseksualki koje su u opasnosti od rodno zasnovanog nasilja.“

„Jako smo zadovoljni smernicama i zaista im nemam što dodati. Veće je odradilo izvrstan posao“, dodao je njen kolega Majkl Kešman.

Evropski parlament će nadgledati primenu smernica već od ove jeseni, a s obzirom da Srbija čeka datum početka pregovora o ulasku u Evropsku uniju, trebalo bi da poštuje usvojene smernice, naročito što bi joj to pomoglo u zalaganju za bolja LGBTI prava u Srbiji.

O čemu je tačno reč i šta sve dokument sadrži, pročitajte ovde.

Izvor: Crol

 

Fotografije: LGBT pitanje je globalno političko pitanje

Kategorija: Prajd / Datum: jun 24, 2013

Parada i protest protiv vlade. Ovogodišnji prajd širom sveta bio je mnogo više od „tangi i šljokica“. BY ADVOCATE.COM EDITORS 

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Povorka ponosa u kombinaciji sa protestom u aveniji Paulista u Sao Paolu, u Brazilu u petak. Brazilska predsednica Dilma Rusef obratila se naciji u petak kasno, dan nakon što je milion ljudi šetalo zahtevajući bolje uslove za život, rekavši da je poražena.

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Dva muškraca ljube se držeći sliku ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkele na kojoj piše: „Čvrsto prijateljstvo u mržnji prema gejevima“, i crtež na kojem piše „osnovni zakoni“ (Grundgesetz) i „vrednost razgovroa“ (Werte-Geschaetz), subota, u Kristoferovoj ulici na Prajdu u Berlinu

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Učesnici nose transparent „Glasanje za Hrišćanske demokrate može da izleči“, subota, u Kristoferovoj ulici na Prajdu u Berlinu

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Učesnik maše duginom zastavom sa vrha prajd autobusa u blizini TV tornja u Berlinu

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Učesnik maše duginom zastavom na Paradi ponosa u Lisabonu u subotu

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Modeli predstavljaju kreacije na modnoj pisti u Parizu u subotu na sajmu istoplnog venčanja

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Modeli predstavljeni u Parizu gde je nedavno izjednačno bravo na brak

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Aktivisti ‘Somosgay’ (Wearegay) organizacije, na Paradi ponosa u nedelju u Asunsionu. LGBT aktivisti za ljudska prava zatražili su izgradnju novog Paragvaja bez homofobije i nasilja.

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Članovi ‘Somosgay’ (Wearegay) organizacije u Asunsionu, Paragvaj

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Aktivisti šetaju na Paradi ponosa u Santjagu, Čile, subota

 

Foto: Getty images

Foto: Getty images

Razvijena zastava na Paradi ponosa u Santjagu u subotu

Foto: Getty images

Foto: Getty images

LGBT aktivisti i aktivistkinje za ljudska prava uzvikuju parole tokom antivladinog protesta u Istiklal ulici, glavnom šoping koridoru u Istanbulu, nedelja, Turska

 

 

Napad na LGBT centar u Skoplju

Kategorija: Vesti / Datum: jun 24, 2013

U subotu oko 19 časova grupa huligana napala je Centar za podršku LGBTI u Skoplju. Ceremoniju otvaranja Nedelje ponosa, prekinula je grupa od 30-tak mladih ljudi koji su opkolili i napali pripadnike/ce LGBT centra.

Foto: Labris

Foto: Labris

Prvi dan bio je rezervisan za projekciju kratkih filmova i panel o zdravstvenim pravima transrodnih osoba, međutim u toku projekcije ispred Centra okupila se grupa ljudi koji su uzvikivali preteće parole, bacali kamenje, flaše i cigle. Razbijeni su prozori i ulazna vrata LGBTI centra. Učesnici/e su srećom ostali/e nepovređeni, iako je jedan policajac ranjen kada je pokušao da uhvati neke od napadača.

Ranije tog dana grupa tinejdžera koja je učestvovala u protestu protiv održavanja Nedelje ponosa, napala je u centru Skoplja lice koje je opisano kao „slučajni prolaznik“.

Bekim Asani, jedan od organizatora Nedelje ponosa, pokušao je da opište kako su se osećali prisutni u Centru kada je napad počeo: „Gledali smo filmove, kada smo čuli buku u prizemlju objekta, a potom i razbijanje stakla i pretnje grupe koja je okpokolila Centar. Učesnici su bili duboko šokirani i uplašeni i nisu znali šta da rade i kako da reaguju. Primetili smo nekoliko policajaca koji su nastojali da rasteraju i uhapse napadače, videli smo da je jedan policajac povređen. Svi smo bili uznemireni. Mislim da ovaj incident potvrđuje težak položaj LGBT osoba u Makedoniji, koji trpe diskriminaciju na više nivoa. Zbog iskustva od prošle godine, kada je nekoliko aktivista i aktivistkinja bilo povređeno, odlučili smo da ove godine ne šetamo ali da organizujemo Nedelju ponosa u prostoru LGBTI centra. Dobijali smo na stotine pretnji na našoj FB stranici, ‘Smrt pederima’, ‘Umrite svi’ itd. Međutim, i pored toga mi smo odlučili da ne odustanemo od događaja najavljenih za Nedelju ponosa.“

U aprilu ove godine aktivisti i aktivistkinje makedonskog LGBT Junajteda napadnuti su verbalno i fizički, kada su nosili LGBT transparente u mirnoj šetnji u Bitolju.

Ranije ove godine makedonski političari pospešivali su govor mržnje prema LGBT populaciji, kako bi privukli birače na lokalnim izborima u Makedoniji.

U godišnjem izveštaju ‘Rainbow Europe Index 2011’, međunarodna lezbejska, gej, biseksualna, trans i interseksualna asocijacija, ILGA-Europe, Makedonija je ocenjena kao najugroženija zemlja na Balkanu u pogledu pravne zaštite za LGBT osobe ali i jedna od najugroženijih u Evropi.

 Izvor: gaystarnews

Zašto lipstik lezbejke ne žele da izađu iz ormana?

Kategorija: LezKULTura / Datum: jun 22, 2013

Kada sam počela izlaziti sa devojkama, kao studentkinja druge godine, moje prvo pitanje nije bilo: „Kako taj seks uopšte ide bez penisa?“ Ili, „Kako izaći mami (pred oči) kao biseksualka ili, možda, lezbejka?“ Ono što sam najviše želela da znam jeste „da li mogu da nosim haljine?“

Foto: WikiHow via creative commons

Foto: WikiHow via creative commons

Strašno, ali odgovor koji sam dobila bio je ne. „Ne možeš, zato što si ti sada lezbejka i trebalo bi da izgledaš kao lezbejka!“ Ako gej orijentacija feminizuje muškarce, onda lezbejska orijentacija žensku muskulaturu čini muževnijom. Izbacila sam cvetni dezen, kosu sam skratila na pet cm, a i štikle sam odbacila. Napunila sam orman: majicama na V-izrez, uskim farmerkama, retro jaknama. U to vreme sam bila u potrazi za smislom svog lezbejskog izgleda, zato što mi je bilo staloda svi veruju u ispravnost mojih osećanja. Kako glupavo razmišljanje. Mislila sam, ako nosim sve te lezbejske stvari, više će mi verovati da sam „čista“ lezbejka.

Prošlo je tri godine, a ja sam i dalje bila queer. Zvanično nisam videla penis godinu i po dana, ako vam je to važno kao neki kriterijum. Bravo ja! Još trijumfalnije, čak radikalnije za mene je to što sam se vratila „devojčica“ izgledu što zaista i jesam, ma kako to „nelezbejski“ drugima izgledalo. Ne napuštam svoj stan bez ajlajnera i frizure u stilu šezdesetih. Sve što je čipkano i belo i delikatno pristaje mom telu. Uvek imam lak na noktima. Uvek. Bukvalno, moja devojka i ja se ježimo na to koliko su slični naši prsti kad su isprepleteni.

Tu sam gde želim da budem, ali mrzim to što sam verovala da moram drugima da predstavim sebe drugačijom kako bi verovali da sam lezbejka. Mrzim to što me garderoba za devojčice sada čini nevidljivom za lezbejsku zajednicu. Međutim, ono što najviše mrzim od svega jeste da čak i ako sam obelodanila opštepoznatu činjenicu da sam žena, još uvek sumnjam i nepoverljiva sam prema drugima. Mogu doslovno prstom ukazati na devojku na ulici, ali zato što ću to učiniti sa lakom na noktima i zveketom narukvice, neće me doživeti kao istinsku, čistu lezbejku.

I, ok, možda i nisam! Volim devojke, ali ako se ispostavi da je moja srodna duša Gael Garcia Bernal, neka bude. Pretpostavljam da me to čini biseksualnom, što dovodi u pitanje moj stav: „Možda izgledam strejt ali sam lezbejka!“ Tako bi bilo lakše. Stvarno, moja „romantična“ budućnost je neizvesna kao bilo čija. Moja poenta je da ni u ovom trenutku, iako sam zaljubljena u devojku i volim naš zajednički život, čak i ako radim stvari koje ne mogu biti lezbejskije, ljudi još uvek ne veruju da delujem u sopstvenoj režiji. Izgleda kao da svi čekaju, sa zadržanim dahom, neizbežan povratak muškarcu. Ubija me to što je njihov jedini dokaz to što se ne uklapam u njihove vizuelne ideje o lezbejkama, i, koristeći se deduktivnim zaključivanjem, ja moram zapravo biti strejt.

Neverovatno je to što ne koriste samo strejt muškarci uvredljive „suviše si lepa da bi bila lezbejka!“ replike. I lezbejke ih takođe koriste, što je, verovatno, najobeshrabrujuća stvar o ženskoj nevidljivosti. Šokira to što marginalizovana grupa još uvek drži tako krute granice u okviru svoje grupe. A da ironija bude veća, mnoge lezbejke su ženstvene lezbejke. Čak i moja devojka, koja voli ženstvene devojke, kaže da mi se ne bi nabacivala ni u lezbejskom baru da nije bila sigurna da sam strejt. (Zamislite, mi smo se srele na Tumblr).

Na neki način, draža mi je nevidljivost. Mogu se sigurnije kretati glavnim ulicama blisko određenim identitetima, dok buč lezbejke nose svoju seksualnost na očigled celog sveta. Moja devojka retko odlazi u javni WC jer uvek kad to učini suočava se sa zbunjenim pogledima prolaznika. To je teško. Ona, takođe, kada stupi u lezbejski prostor, u potpunosti prezentuje svoj identitet, u stanju je da „osvoji“ češće nego devojka u suknji u čiji identitet nismo sigurni.

Biti žena i lezbejka je teško! Buč devojke su vizuelno „van ormana“, bez potrebe da nešto kažu, bez obzira da li im se to sviđa ili ne. One su nabacile kariranu košulju i pomadu na svoju kratku kosu i dozvolile ljudima da pretpostavljaju iz daljine. Lični stil nakon sazrevanja ne može da pomogne, svi se na kraju oblačima u ono što nam je najkomfornije, a tek onda se bavimo načinima na koji nas ljudi tumače. Sranje je što ženstvene žene nikada ne tumače ispravno i što onda odgovaraju za tuđe zablude. Da bismo to ispravile, lipstik lezbejke moraju da izađu iz ormana zbog časti i ponosa. Slažem se da je to pomalo neprijatno, da se nečije mišljenje o meni fundamentalno menja u situacijama kada me porodica pita da li imam deška ili kada me muškarac prati iz grada, a ja moram da gledam njegovo lice kako se menja dok izgovaram te tri reči: „Ja sam lezbejka“.

Radikalno je predstaviti sebe ženstveno znajući da je muževno i dalje cenjeno i privilegovano, čak i u ženskim gueer zajednicama. To je radikalan i subverzivan čin: nastaviti sa ritualom lepote uprkos otuđenju od jedne grupe i nepažnje od druge. Biti žena će prestati da bude radikalna ideja onda kada se kao validna vidi i ideja buč žene. Ali za sada, biram da proslavim svoj ženski i lezbejski identitet. Biram da kažem da je uređivanje bitno i važno za mene kao što je i biti queer, i da takođe neću odustati od toga da postanem kulturno razumljiva ili da pripadam nekoj zamišljenoj zajednici. Odustati bi bila prava tragedija.

Jer, da li ste videli Mod Cloth’s haljine? O moj bože!

Izvor: Thought Catalog
Piše: Michelle Cheever
Prevod: Labris, 2013.